Елемир - На основу археолошких истраживања која су обављана у више наврата у околини села може се закључити да трагови људских насеља датирају још из праисторијских времена.

У писаним историјским изворима село се под именом Елемир помиње тек у XVI веку, међутим сматра се да је прва насеобина Елемираца насеље „Бабато“ на левој обали Тисе, чији први помен датира из прве половине XIV века (1332—1337). Током XVI века тачније 1541 год. Мехмед паше Соколовић као заповедник Баната са седиштем у Бечкереку даје дозволу за градњу села где се и данас налази. Најстарији син Мехмед паше Соколовића се звао ЕЛМИР ,стога је највећа вероватноћа да одатле потиче име села. Ово се може пронаћи у историјском архиву Цариграда- Истанбул. На мапи са почетка XVIII века, коју је израдио царски заступник Мерси након ослобођења Баната од Турака, уцртано је и село Елемир као настањено место. Од 1786. године после насељавања немачких колониста јужни део села бележи се као немачки а северни - српски Елемир.У истом веку богати јерменски трговац Исак Киш купује око 16.000 јутара земљеу југозападном делу елемирског атара и на имању, он и његиви потомци, подижу велелепни дворац (порушен 1936. год.). У Елемиру је 1897. године избила побуна против велепоседника у којој су Елемирци масовно учествовали. Након завршетка II светског рата домаћи Немци напуштају село и одлазе у Немачку, а њихов део села насељавају Срби из Босанске Крајине. Од тада Елемир постаје јединствено место са једном општином. На основу закона из 1959. год. општина Елемир се припаја општини Зрењанин, а у селу се формира месна канцеларија.[1]Православна цркваПравославна црква изграђена је 1806. године у центру села и посвећена је Преображењу господњем. Црквене матичне књиге су сачуване, а најстарија датира из 1746. године. Црква је рестауирана изнутра 1968. а споља 1998. године па је сада једна од најлепших цркава Баната.Католичка цркваДанашња католичка црква у Елемиру подигнута је 1847. године, посвећена је Св. Агоштону, а изградњу цркве највећим делом је финансирао велепоседник Ерне Киш, који је у њој и сахрањен. Црква је делимично реконструисана пре неколико година.Демографија[уреди]У насељу Елемир живи 3725 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,0 година (38,3 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 1623 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,89.Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.